ANEGDOTA O GLINI I GRANI

ANEGDOTA O GLINI I GRANI

Nakon dugog i iscrpljujućeg hoda prašumom kupanje u Začaranom potoku (Quebrada encantada), kako ga zovu u plemenu Muruy, bilo je ravno Raju. Sve oko nas je pričalo svoju priču i nadahnjivalo nas ljepotom. Odlomio sam komad ljekovite gline i počeo je modelirati prstima. Bio sam maksimalno usredotočen samo na to, kao dijete kad se igra, vođen isključivo znatiželjom i željom za stvaranjem (igranjem). Nisam imao završni proizvod na pameti, ono što me ispunjavalo bio je osjećaj da stvaram nešto svojim rukama, iako ne znam što, i osjećaj slobode koji nosi izvorna, čista kreativnost. Nakon par minuta shvatio sam da u rukama više ne držim bezoblični komad gline nego glavu ptice. Dugo sam promatrao svoju prvu skulpturu, isprva nesiguran da li vidim dobro ili možda umišljam. No dvojbe nije bilo, bila je to jedna luda glava ptice. Znači tako je nastalo kiparstvo, pomislio sam. Pogledao sam brata Christophera koji je bio blizu i jednakim dječačkim zanesenjaštvom istraživao potok. U jednom trenu, zavukao je ruku do dna i izvukao dugačku, srednje debelu granu. Grana je već dugo stajala u vodi te je bila puna malih rupa. Christopher ju je uzeo, promotrio, onjuškao, približio ustima i puhnuo u jednu od rupa, a grana je zasvirala piskutavim glasom. Pogledao me i rekao: „Znači tako je čovjek izumio frulu“.

Leave a Reply